Fiat 0.8 – 1.4 FIRE motori – istorija FIRE motora

FIRE porodica motor debitovala je pre skoro 30 godina . Prvi motor raspona sa zapreminom manjoj od 1 litra – pojavio se 1985. ispod haube Lancia Y10 . Kasnije je počeo sa se ugrađuje u Fiat Uno 45 .

FIRE je skraćenica od engleskih reči „Fully Integrated Robotized Engine“, označava visok stepen integracije između različitih verzija motora. Znak modernosti (u debiju) je bila upotreba bregaste osovine u glavu motora , zupčasti kaiš ka o pogon i elektronsko paljenje. Glava motora je napravljena od aluminijuma, a bloka motora je od livenog gvožđa. U prvim verzijama karburator je Weber, kasnije se pojavili sistemi ubrizgavanja u jednu tačku i ubrizgavanje u više tačaka.

Prvobitno ponuđena verzija 1.0-litarski motor je brzo dopunjena sa varijantom od 0.8 varijanti (Fiat Panda), sa vremenom su se pojavile i sledeće varijante 1.1, 1.2 i 1.4. Pored motora sa 8 ventila pojavile su se i verzije sa 16 ventila. 1.4 motor je koristio turbo punjač – najsnažniji u porodici FIRE motora razvija 180 KS. Motori, iako strukturno već stari, se uspešno koristi i danas. Karakteriše ih relativno visoka pouzdanost, niskom potrošnjom goriva, i jednostavnog dizajna i velika popularnost čine troškove održavanja veoma niskim.

Široka paleta FIRE motora , najčešća je verzija 1.2 , nešto ređe su 1.1 i 1.4 verzije. Prednosti je dug vek trajanja , prelaze preko 200 000 km bez znakova habanja .

Problemi sa uljem. Velika potrošnja ulja u motorima 1.4, curenje manjim jedinicama – sve to zahteva često praćenje nivo ulja. Borba protiv ovih nedostataka je velika i ne daje dugoročne rezultate.

Alternator je osetljiv na vlagu , uglavnom Puntom.

1.2 16V motor je veoma osetljiva na prekoračenja period zamene zupčastog kaiša.