U sledećoj tabeli možemo videti različite vrste tipova prenosa. Razvrstani su po vremenu primene i svojoj funkciji na terencima koji se mogu sresti u našem okruženju. Kao osnovni primer poređenja, dat je IMT traktor sa prednjim pogonom.
*Opcije u tabeli nisu standardne, već su moguće samo skidanjem jednog kardana.
Pojašnjenje tabele:
1. Pogon samo na zadnjim (ili samo na prednjim) točkovima pri normalnoj brzini.
Koristi se u standardnoj vožnji asfaltom i na dobrim putevima. Ukoliko jedan točak izgubi trakciju vozilo neće moći da nastavi sa kretanjem.
2. Pogon na četri točka normalnom brzinom, ali preko centralnog diferencijala koji razdvaja snagu na prednji i zadnji kardan.
Kod ovog tipa pogona svi točkovi su pogonski, ali ukoliko jedan prokliza staju ostala tri točka. Primenjuje se u svim uslovima, nemaju ga sva terenska vozila i bolji je od opcije broj 1.
3. Prepoznavanje proklizavanja prednjih točkova od strane računara i dodavanje snage pomoću posebne lamele na zadnji pogon.
Ova opcija postoji kod novih vozila.
4. Vožnja sa pogonom na četri točka normalnom brzinom, ali sa krutom vezom između prednjeg i zadnjeg kardana.
Ukoliko kod ove varijante postoji centralni (srednji) diferencijal, on je blokiran.
Koristi se na klizavom/mekom putu. po snegu, ledu, blatu, pesku, kao i po neravnim i lošim putevima. Ukoliko prokliza (izgubi trakciju) jedan prednji i jedan zadnji točak vozilo neće moći da nastavi sa kretanjem
Ova opcija je često predmet nerazumevanja, naime pošto su prednji i zadnji kardan čvrsto vezani, zbir obrtaja oba prednja i oba zadnja je prinudno isti. Problem nastaje prilikom skretanja gde prednji tockovi prelaze duzi put od zadnjih i javlja se težnja za razlikom u okretanju prednjeg i zadnjeg kardana.
Posledice koje se mogu javiti su:
– Ako je put tvrd preopterećuju se reduktor (svaki njegov deo), kardani, diferencijali, takodje i zglobovi, gume, sistem za upravljanje, vešanje, povećava se potrošnja. Budući da nijedan točak ne može lako da prokliza i obriše tu razliku, ona negde mora da se potroši “na silu”. Većom brzinom kretanja, kao sa i većim uglom skretanja šanse za uništavanjem nekog sklopa, ili cepanje guma su takođe veće.
– Pri skretanju na nizbrdici ili pri skretanju u većoj brzini vozilo teži da se kreće pravolinijski, jer zadnji točkovi preprečuju krivinu i izguravaju prednje iz nje. Efekat je takođe srazmeran brzini kretanja.
5. Položaj izmeđfu brzih (H – normalnih) i sporih (L – redukovanih) brzina, nema pogona uopšte.
Koristi se i kod mehaničkog (PTO) vitla, gde mu se menjačem određuje brzina, dok se vozilo ne kreće, tačnije stoji u mestu.
6. Redukovan (L – spori) pogon na četri točka preko centralnog diferencijala.
Osim brzine potpuno isto funkcionise kao i opcija 2. U ovom pogonu je povećana snaga vozila. Koristi se na asfaltu i tvrdom terenu kada je potrebno sporo kretanje ili veća snaga. Pogodan je za vraćanje prikolicom u rikverc (jer štedi kvačilo).
7. Redukovan (L – spori) pogon na četri točka.
Potpuno isto funkcionise kao i opcija 4, ali sa sporijim brzinama, te samim tim sve negativne strane bivaju manje izražene. U ovom režimu je povećana snaga vozila. U ovom režimu, vozilo daje maksimalnu snagu i prohodnost.
8. Redukovan pogon (2L) samo na zadnjim točkovima.
Koristan je kod vožnje prikolice u rikverc i kada je potrebno sporo kretanje na tvrdom terenu, a kada nema potrebe za pogonom na sva četri točka.
Kod LOCK/FREE lokomata 2L = 4L + lokomati na FREE.
Kod AUTO lokomata 4L bez prednjeg kardana.
Prilikom prebacivanja izmedju H i L (brzih i sporih), gde spadaju opcije 5,6,7,8, obavezno je potrebno da zaustavite vozilo.
Za voznju sa pogonom na sva četri točka potrebno je da sve četri gume budu istih dimenzija.
U ovom tekstu nisu obrađena savremena 4×4 SUV vozila, jer kod njih uglavnom sve odrađuje kompjuter, tako da vozač u toku vožnje nema potrebu da bilo šta posebno uključuje.
Ukoliko ipak više volite direktnu vezu između vas, vozila i terena, onda je klasični 4×4, pogon, baš za vas, a ako ga budete pravilno koristili on će vam uzvratiti pouzdanim radom i zadovoljstvom u vožnji.
Foto: Arhiva, Wikipedia
Napisao: triodriver.com
Izvor: www.triodriver.com