Volvo 164 – Istorija modela

Volvo 164

Nakon više od deset godina bez šest-cilindarskog modela, u avgustu 1968. došlo je vreme da Volvo otkrije svoje modele za 1969., koji su uključivali novi veliki automobil za luksuzni segment. 

Model je nazvan 164, sa brojkom 6 u sredini koja označava da je za razliku od automobila serije 140, taj model opremljen šest-cilindarskim motorom.

Stilski, elegantan i udoban

«Volvo 164 – jedan stilski, dobro-opremljeni automobil, sa karakteristikama koje uključuju novi redni šesto cilindarski motor, elegantnu i udobnu unutrašnjost, kao i razna druga svojstva koja ovaj automobil zasigurno svrstavaju među velika imena u novoj cenovnoj klasi za Volvo. 164 je potpuno nov, eskluzivan automobil koji na temeljit način nadopunjuje modele Volvo Amazon (P120) i Volvo 142/144, predstavljajući privlačno i uspešno proširenje Volvove ponude modela.» Tako je novi automobil bio opisan u internom info-paketu nešto pre njegova izlaska na tržište sredinom avgusta 1968. godine. Materijali su bili napisani gotovo kao izveštaji za novinare i stoga je i lako i izazovno citirati ih.

Volvo 164

Snažni redni šesto-cilindarski motor

Kada je Volvo 1957. godine zaustavio proizvodnju PV830, to je takođe bila naznaka kraja šesto cilindarskih motora u kompanijinom automobilskom programu. Motori B16, B18 i B20, različitih tipova i različite snage, osigurali su pogon za celokupni asortiman automobila u razdoblju od 1957. do 1968. godine. Mnogi su se prisećali, sa setom, velikoga, snažnoga, tihoga Volva sa šest cilindara koji je bio doslovce beskonačno trajan i udobnih i prostranih automobila u koje su ugrađivani. Stoga je, uskoro nakon što je zaustavljena proizvodnja PV830, pokrenut novi projekt – projekt 358 – čiji je cilj bio razvoj savremenije zamene opremljene motorom V8 koji je bio ugrađen u prototip Philip i koji je, s oznakom B36, također bio ugrađen u lagani kamion Volvo Snabbe (Speedy).

V8 je izgubio

Planovi za uvođenje V8 su uskoro bili napušteni, te je umjesto toga donešena odluka o uvođenju rednog šesto cilindarskog motora sa zapreminom od 2.7 litara i sa mogućnošću proširenja na 3 litre. Projekt motora nije nikada podvrgnut kratkim rokovima, ali kad je motor B30 (3 litre) bio konačno predstavljen, Volvo je ponosno pisao: «Volvovi inženjeri uvek rade sa pogledom usredsređenim na budućnost, te iza ovoga novog motora leže hiljade sati inženjerskoga rada i eksperimenata, vrhunskih iskustava iz prethodnih motora Volvo, kao i korišćenje najnovijih inovacija u tehnologiji motora. Motor B30 je izrađen prema osnovnim pravilima kao i već poznati i slavni motor B18, a ima sve inženjerske prednosti i funkcije koje su tomu malom motoru dali ugled zbog njegove pouzdanosti i trajnosti.» I to je upravo bilo to. Redni šest-cilindarski motor je bio idealna konfiguracija motora – potpuno balansiran i krajnje efikasne konstrukcije sa jednom hladnom i jednom vrućom stranom, miran je i tih tokom rada. Kada se radi o kombinaciji mirnoga rada, okretnog momenta, te sposobnosti za visoku brzinu bez napora tokom daljeg vremenskog razdoblja, postoji nekoliko tipova motora koji se mogu meriti sa rednim šest-cilindarskim motorom.

Volvo 164

Prvi u kontroli izduvnih gasova

B30 je imao jednake unutrašnje dimenzije kao i B20: 88.9 x 80 mm za promer i hod. Drugim rečima, to je bila jedna vrsta modularnog motora čak i pre nego što je taj naziv nastao, pristup koji je nadalje proširen zamenjivim  ventilima, klipovima i klipnjačom u motorima B18, B20 i B30.

Izlazna snaga, obrtni moment i karakter motora B30 bili su jednaki onima u drugim 3-litarskim šest-cilindarskim motorima, ali je Volvo u jednom području daleko nadmašio konkurenciju:

«S automobilskim motorima iz 1969. godine, Volvo ponovo kreće pionirskim putevima u svetu automobila – filtriranje izduvnih gasova je standard. Princip je jednostavan: uz brojne promene na karburatoru i sistemu usisnih ventila, rezultat je potpunije sagorevanje pri malom broju obrtaja u poređenju sa odgovarajućim tipovima motora.»

Ove posebne promene uključuju termostatski nadzor karburatora, čime se održava stalna temperatura mešavine goriva bez obzira na klimatske uslove, kao i dodatni ventil u usisnoj grani koji indukuje naglašeno vrtložno kretanje i dovodi mešavinu do predisparavanja. Rezultat toga su izduvni gasovi sa niskim nivoima ugljen monoksida i ugljen vodnika. U vožnji sa većim brojem obrtaja, ventili su otvoreni i mešavina može prolaziti direktno u motor bez predisparavanja sa obzirom da je sagorevanje već bilo dovoljno efikasno.

Tri menjača

Volvo 164 je od početka bio dostupan s izborom od tri prenosa: ručni sa 4 stepena prenosa ili 4 stepena prenosa «overdrive», i automatski sa 3 stepena prenosa. Ručne menjačke kutije su imale relativno kratku ručicu menjača u podu između dva sedišta, ali Volvo 164 se mogao takođe naručiti sa prednjom klupom i ručicom menjača na upravljaču. Automobili sa automatskim prenosom isporučivali su se samo sa ručicom menjača u stubu upravljača.

Povratak dijagonalne crte na masci

Volvo 164 je imao osovinski razmak od 270 cm, 10 cm više od ostalih takvih modela, čime se stvorilo više prostora za dugačak motor, te dodatno više mesta za noge na zadnjim sedištima. Inače su linije Vovla 164 bile u načelu iste kao i linije 144, sa značajnom razlikom: prednji deo i poklopac motora. Niti je ikada spomenuta činjenica da se na čeoni deo automobila Volvo vratila metalna oznaka koju drži dijagonalna šipka nakon odsustva od više od 20 godina.

Najjači motor Volvo

Lepe vunene presvlake na sedištima i vratima stvarale su ekskluzivno atmosferu ali nažalost nisu bile vrlo izdržljive. Kožne presvlake su postale standardne nakon samo jedne godine, s velurom dostupnim kao opcija. Poput ostalih u asortimanu Volvo, 164 je bio podvrgnut nizu tehničkih i kozmetičkih promena tokom razvojnog procesa. Ono što je možda bilo najznačajnije za taj model bilo je uvođenje 164E sa ubrizgavanjem goriva u jesen 1971. godine: B30E sa svojih 175 KS je tada bio najjači automobilski motor ikada proizveden u Volvu. Motor B30 je takođe našao svoje mesto u nekoliko drugih automobila. Pre svega, pokretao je prekrasno dizajniran Zagatov studijski dizajn 3000 GTZ, ali je takođe bio korišćen u serijskoj proizvodnji u britanskim automobilima Marcos od 3 litre, koji je također ponuđen u verziji od 1800 cm3 s motorom Volvo B18. U jesen 1974. godine, Volvo 164 je zamenjen novo razvijenim i logički nazvanim Volvom 264, pogonjenim motorom V6 koji su razvili PRV, koji je uz različite inkarnacije ostalo Volvovim predvodnim modelom do jeseni 1990., kada je redni šest-cilindarski motor – potpuno novo iskonstruisan u aluminijumu – ponovno počeo pokretati Volvov model – 960.

Volvo 164

Luksuzni automobil za 25.000 kruna

Cenovno poređenje iz 1970. godine otkriva sledeće cene za različite modele na švedskim putevima: najjednostavnija verzija volvoa 164 sa ručnom menjačkom kutijom sa 4 stepena prenosa koštala je SEK 25.300 dok je najskuplji 164 s automatskim prenosom i pokretnim krovom koštao SEK 27.150. Ista te godine je Volvo Amazon koštao oko SEK 17.500 zavisno o specifikacijama.

Te cene se takođe mogu uporediti sa raznim konkurentiam iz toga vremena: BMW 2000 TI SEK 26.950; Citroën DS20 SEK 25.250; Mercedes-Benz 200 SEK 25.950; Mercedes-Benz 220 SEK 26.950; Ford Mustang HT (6-cilindara/3 stupnja prijenosa) SEK 26.150; Opel Commodore GS SEK 24.200; Plymouth Valiant SEK 27.555; Rover 3500 V8 SEK 26.900.

Temelji današnjih velikih sedana Volvo

Izrazi poput tržišni segment i niša još nisu postojali, ali upravo se o tomu radilo. Model 164 je automobil koji je utabao put svome nasledniku 260, koji je zauzvrat utabao put veoma uspešnom 760, koji je upisao Volvo na kartu proizvođača automobila najviše kvaliteta koji u sebi prikazuju i prestiž i performanse.  Volvo 164 je položio temelje za modele koji će se tokom godina razviti u velike, savremene šest-cilindarske automobile Volvo koji su danas predstavljeni prvenstveno kroz Volvo S80.

Preuzeto sa: arhiva.vidiauto.com



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *