Interesantna i dugačka životna priča ovog modela počinje ranih šezdesetih godina kada se uprava Fiata spremala da zameni aktuelnu seriju modela srednje klase. Popularnog Fiata 1500 su počele da stižu godine i konkurencija a nova serija (pod nazivom 124) je trebala da osnaži ponudu. U okviru novog modela, vodeći ljudi kompanije su zamislili celu paletu koja bi uključivala limuzinu, karavan, kupe i kabriolet. Premijera novih modela iz familije 124 je bila u novembru 1966. godine na Torinskom salonu automobila pred publikom zaintrigiranom najavama koje su dolazile iz fabrike. Istovremeno, svetlost sajamskih hala su ugledali limuzina, karavan (familiare) i kabriolet, dok je coupe predstavljen godinu dana kasnije.
Iako su sva tri modela bila nova i sveža, kako po dizajnu tako i po tehnici, ubedljivo najviše pažnje je privukao novi Fiat 124 Spider koji je bukvalno opčinio sve prisutne i ubrzo postao glavna vest u automobilskoj štampi.
Takav razvoj događaja nije bio ni malo slučajan, jer je ovaj automobil imao, u startu, “pobedničke gene“. Naime, kada je fabrika najavila konstrukciju kabrioleta i raspisala konkurs za dizajn, skoro sve italijanske dizajnerske kuće su poslale svoje nacrte. Iz tog mnoštva ideja, izabran je projekat koji je potpisao Sergio Pinifarina, što je garantovalo da se radi o estetski superiornom automobilu. Novi Fiat 124 Spider je napravljen na skraćenoj platformi sedana sa kojim je delio mnogo sklopova ali sa potpuno posebnim izgledom.
Da bi u potpunosti objasnili koju tehnologiju je Fiat 124 Spider koristio ( kao i cela 124 serija modela ), treba spomenuti i staru Ladu 1500 “Žiguli“ koja je bila čest automobil na našim prostorima. Ako se pitate kakva je veza između jednog modenskog kabrioleta, sa jedne, i standardnog automobila Istočnog Bloka, sa druge strane, onda treba podsetiti da je Lada 1970. godine, kupila licencu za proizvodnju Fiata 124 (limuzine i karavana) za tržište Istočne Evrope. Iako, kad pogledate Fiat 124 Spider i Ladu 1500, nikad ne bi ste pomislili da ta dva automobila imaju išta zajedničko, istina je da su veoma tesno povezani, bar mehanički. To konkretno znači da se ispod dopadljive karoserije Spider krio standardni Fiatov 1,5 litarski četvorocilidrični motor, ali (za razliku od limuzine) sa dve bregaste u glavi i aluminijumskom usisnom granom. Ovakav tehnički “lay out“ je omogućavao 90 KS i solidne performanse. Snaga se prenosila na zadnje točkove preko četvorostepenog manuelnog menjača a ogibljenje je bilo klasično, napred nezavisno, nazad kruto.
Opremljen najboljom korporacijskom tehnikom, prelepom karoserijom i slobodnim duhom kabrioleta, Fiat 124 Spider je bio spreman da pokori svet. Prodaja je momentalno dobro krenula i iako je bio jedan od skupljih Fiatovih automobila u tom momentu i dalje nije bio nedostižan kupcima. Naime, cena 124 Spidera iz 1968. godine je iznosila 3250 $ što je bilo malo više od cene dve VW Bube istog godišta. Imajući u vidu sve kvalitete, nije ni čudo što je u Americi bio veoma popularan (i danas jeste) a većina produkcije je završila baš tamo.
Prvi Spideri su imali internu oznaku AS i ta serija se proizvodila do 1969. godine. Model koji je nastupio, poznat je pod oznakom BS i podrazumeva 1,6 motor sa 110 KS a ova verzija je trajala do 1973. godine, bez većih kozmetičkih promena. Najvažniji događaj u ovom periodu, bio je, sigurno, predstavljanje Fiat 124 Spider Abarth –a, stvorenog za rally takmičenja.
Naime, poznati Fiatov tuner, kuća Abarth je na ovom automobilu iskoristila najbolje što je imala pa je tako Abarth Spider imao specijalno pripremljeni 1,8 litarski motor sa 170 KS (210 u trkačkoj verziji sa ubrizgavanjem goriva), sprecijalnu olakšanu i ojačanu šasiju, tvrdi krov, aluminijumske panele na karoseriji i roll bar a mogli su se dobiti samo u crvenoj boji sa mat crnom haubom. Produkcija 124 Spider Abartha, trajala je od 1972 do 1975. za koje vreme je napravljeno oko 1000 komada i osvojeno nebrojeno mnogo rally trka.
Godine 1974, u ponudu se uvodi CS verzija koja je dizanerski identična prethodnicima ali sa malo modifikovanom mehanikom i detaljima (kao što su plastični branici za US tržište) i boljom opremom. Ispod haube se nalazi 1,6 litarski motor ali sa 106 KS ( danak novim ekološkim propisima) a godinu dana kasnije 1,8 litarski agregat sa 118 KS. Iako je dizajnerski pripadao šezdesetim, Fiat 124 Spider je najveću popularnost i prodaju doživeo u sedamdesetim godinama. Konstatno popularan u Evropi kao i u Americi, borio se na tržištu sa klasičnim engleskim roadsterima kao što su Triumph i MG ali i sa domaćim konkurentom Alfa Romeo Spiderom. Ipak, u odnosu na sve njih 124 Spider je bio daleko komforniji i kvalitetniji što je na kraju i donelo pobedu nad savremenicima.
Međutim, krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih, došla su teška vremena za sve kabriolet modele a recesiju je počeo da oseća i Fiat. U jednom momentu, prodaja je osetno pala a fabrika je čak prestala da pravi modele za Evropsko tržište a nove Spidere su mogli da kupe samo amerikanci. U takvim uslovima, bilo je potrebno nešto što bi zastareo dizajn ponovo učinio interesantnim kupcima. To nešto je bilo predstavljanje snažnijih i tehnički naprednijih verzija. Upravo to je bio Spider Turbo iz 1981. godine, opremljen turbo punjačem koja ipak nije doneo željeni rezultat zbog relativno male snage motora od 115 KS i klasičnih problema turbo agregata.
Godinu dana kasnije (1982), Fiat je odlučio da prekine proizvodnju 124 Spidera, demoralisan slabom prodajom i misleći da je vreme ovog modela i kabrioleta uopšte, prošlo. Ipak, kao što to obično biva sa klasičnim automobilima, 124 Spider je dokazao da ima devet života. Naime, čim su informacije o prestanku proizvodnje stigle do Pinifarine koji je proizvodio Spidere u svojim postrojenjima, odlučeno je da se automobil spase od nestajanja po svaku cenu.
To je značilo otkup licence od Fiata i preimenovanje modela u Pinifarina Evropa Spider pod kojim je prodavan, preko Fiatove dilerske mreže, naredne tri godine. Ovaj potez je produžio život prelepom kabrioletu a poznavaoci smatraju Pininfarinine modele kao najbolji deo evolucije ovog automobila. Ne samo da su bili najbolje opremljeni, nego su predstavljali odličan spoj klasičnog izgleda i koncepcije i tada moderne tehnologije. Pinifarina Spideri su prvo imali Bosch ubrizgavanje koje je omogućavalo motoru da razvije 105 KS a kasnije i jednu interesantnu a u isto vreme i poslednju verziju pod nazivom Volumex. To nije bio običan marketinški trik Pininfarine nego verzija obogaćena kompresorom (Roots) koja je imala 135 KS i predstavljala najjači serijski Spider, osim čuvenih Abarth verzija, deset godina ranije.
Bez obzira na armiju poklonika ovog automobila, dug i bogat život, kraj je ipak došao 13. jula 1985. godine, kada je iz Pininfarininih pogona izašao poslednji Spider nakon preko 150 000 proizvedenih primeraka, od kojih je veliki deo preživeo i danas, svojim vlasnicima, pričinjava veliko zadovoljstvo.
Možda je najbitnija odlika ovog automobila, upravo taj, perfektan spoj, elegantnih linija, italijanskog stila, velike upotrebljivosti i “topless“ vožnje, što je kombinacija na koju svaki pravi ljubitelj automobila mora da reaguje. Iz naše perspektive, “rodbinske“ veze sa starom Ladom ga čine još interesantnijim, pogotovo ako se spomene da ih je bilo i na našim prostorima, kao i da ih još uvek ima. To znači da je baza delova potrebnih za restauraciju velika i jeftina a ni sami automobili (na Zapadu) nisu skupi. Ako već niste pomislili da bi bilo odlično naći jedan zaboravljen primerak i vratiti ga u život, onda niste pravi entuzijasta a ako vam je ta misao odmah prošla kroz glavu, želim vam puno sreće i uspeha a možda se baš vi nađete za volanom Fiata 124 Spider, prepunog šarma nekih prošlih vremena, sa plavim nebom i jarkim suncem koje sija iznad vas…
Tekst: V.Herbez
Foto:autowp.ru
Preuzeto sa: autocaffe.net