Volvo S60 D5 KINETIC A/T (2004. – 163.985 km) – Polovnjak

Kad automobil na tržištu izdrži više od devet godina (2000. – 2009.) i to u konkurenciji s Mercedesom C-klase, BMW-om serije 3 i Audijem A4, kao što je slučaj s Volvom S60 prve generacije, treba mu skinuti kapu. Premda većina naših  kupaca bira ugledne nemačke limuzine, izbor švedskog modela itekako je promišljen. Volvo S60 ima i prednosti, jer ne izaziva negativne konotacije kao ta tri nemačka brenda i ni približno nije izložen krađi kao oni.

Stoga je prilikom kupovine  neuporedivo manji rizik da naletite na ukradeni primerak. Činjenica da lošije drži cenu od navedenog terceta, dobro je polazište za kupovinu polovnog automobila. Premda je prvi S60, koji je krajem 2000 zamenio S70, nastao dok je Volvo bio u vlasništvu Forda (1999. – 2008.) stručnjacima iz Göteborga treba čestitati na zadržavanju visokog kvaliteta. Isto se nastavilo i od 2010., otkad je švedska marka u vlasništvu kineskog Geelyja.

Kod kupovine  polovnog primerka najbolja je opcija osnovni 5-cilindarski benzinac 2.4 od 140 KS, jer je zbog malog opterećenja dugovečan, a znatno je jeftiniji od dizelaša i dobro podnosi plinsku opremu. Kod tog motora nikada nije bilo problema sa mehanikom, a pre 2003. (posebno u modelima iz 2001.), otkazivala je središnja elektronika i električna blokada (ne često). Ali, takvi su modeli retkost na tržištu polovnjaka. Stoga je dobra opcija 5-cilindarski turbodizelaš, koji u osnovnoj verziji razvija 130 KS, a u ‘punokrvnoj’, kao u test modelu, 163 KS.

Ako možete birati, bolji je dizelaš manje snage (manje mehaničko i toplotno opterećenje znači duži vek), ali i snažniji je po savremenim standardima malo opterećen. Masivan 5-cilindarski redni turbo dizelaš, izvorno Audijeve koncepcije iz 90-ih, pouzdan je i dugovečan, pa ne treba zazirati ni od dobro održavanih primeraka s dosta kilometara. Najosetljivije su brizgaljke, koje su nakon 100.000 km osetljive na povratno probijanje goriva i turbopunjač Garrett GT2052V, koji prosečno traje 200.000 km.

Važno je proveriti stanje motora merenjem kompresije (mogućnost vraćene kilometraže), a nakon kupovine zameniti zupčasti kaiš, zajedno s napinjačem i vodilicama. Potrošnja nije vrlina, pogotovo ako motor nije dobro podešen, te se treba računati na osam, a kod ‘muške’ vožnje i više od deset litara (automatski menjač povećava potrošnju najmanje za litru. Kod dizelaša prve serije bilo je problema s crevima turbopunjača, greškama u elektronskom upravljanju, propusnim crevima ubrizgavanja i gubitku rashladne tečnosti.

Modeli iz prve dve godine proizvodnje imali su problema s trošenjem spojke i otkazivanjem automatskog menjača i nepreciznim pokazivačem količine goriva. U ostalome, sa švedskom limuzinom ne treba očekivati probleme, jasno, ako ima uredno popunjenu servisnu knjižicu. Volvo, više od većine drugih modela ima problema s ugradnjom neoriginalnih rezervnih delova, koji mogu pogoršati pouzdanost masivne i pouzdane švedske limuzine.

Model o kojem pišemo je opremljen automatskim menjačem (s pet stepena), što je ‘mač s dve oštrice’, kad su polovni automobili u pitanju. S jedne je strane to dobro za motor, jer mu smanjuje dinamičko opterećenje i produžuje vek. A s druge, potencijalni se kupac uvek zapita: ‘Što ako mi otkaže automatski menjač?!’. Popravci su najčešće nemogući, a cena ugradnje novog automatskog menjača može porasti i do 3000 eura. Ipak, treba računati da je ZF-ov automatski menjač s pet stepena, koji se ugrađivao u S60, trajan i pouzdan.

Sve to potvrđuje test vožnja. Samo kod pokretanja i dok je motor hladan osjećaju se malo veće vibracije i buka te malo zacrnjenje auspuha. Ali motor radi vuče kao da se tek dobro razradio. Ni po čemu se u vožnji ne bi reklo da ima deset godina ‘na leđima’. Limarija je izvrsna, što je velika vrlina (po tome je Volvo najbolji) te problema može biti samo ako je automobil imao sudar (boja treba biti izvorna). Podvozje je izdržljivo i na našim putevima, a istodobno ugodno. Preporučljivo je proveriti zazor u zglobovima i osloncima te istrošenost diskova.

Kvalitetu potvrđuje i izduvni sistem, koji je i dalje originalan i izgleda kao da ga uskoro neće trebati menjati. U ostalome, takođe, teško može biti iznenađenja, jer se radi o iznimno solidnom, kvalitetno i temeljito proverenom automobile, koji pruža prvoklasnu udobnost i sigurnost te vrlo dobre performance, uz prihvatljivu potrošnju (ako ga se ne forsira). Pri kupovini se može ugovoriti razumno povoljna cena, jer se švedska limuzina (neopravdano) manje ceni od nemačkih konkurenata. No, radi se o tipičnom dugoprugašu te se u temeljnom pregledu preporučljivo uveriti da kilometraža nije  vraćena.

TEHNIČKE KARAKTERISTIKE

Motor: dizel, redni, 5-cilindarski, ugrađen napred popreko, dva bregasta vratila (zupčasti kaiš), četiri ventila po cilindru, direktno ubrizgavanje ‘common rail’, VNT turbopunjač
Zapremina: 2401 ccm
Prečnik x hod: 81 x 93 mm
Snaga: 120 kW/163 KS pri 4000/min
Moment: 340 Nm pri 1750/min
Pogon: prednji
Menjač: ručni, s pet stepena
Prednji vešanje: nezavisno, s poprečnim trokutastim ramenima, McPhersonove opružne noge, stabilizator
Zadnje vešanje: nezavisno, multilink, stabilizator
Kočnice: diskovi, napred samoventilirajući 286 mm, pozadi  puni 288 mm, ABS+EBV
Karoserija: limuzina, 4 vrata, 5 sedišta
Dimenzije: 458 x 180 x 143 cm
Međuosni razmak: 272 cm
Prtljažnik: 425 L
Masa/nosivost: 1540/500 kg
Rezervoar goriva: 70 l
Krug okretanja: 10,8 m
Gume: 205/55 R 16
Najveća brzina: 210 km/h
Ubrzanje 0-100 km/h: 9,9 s
Potrošnja: prosjek 7,5 l/100 km (EU norme)
Potrošnja realna: 8-10 litara

Izvor: autoportal.hr