Volkswagen 181 – Istorija automobila

Volkswagen 181

Izvorno napravljen za Wehrmacht, 60-ih postao omiljen generaciji cvijeća, a danas voljeni oldtimer.

Volkswagen 181
Noć. Okupirani grad. Mirko i Slavko šuljaju se u diverziju, kada ih najednom zaskoči nemačka patrola. ‘Halt! Ausweis!’ Naši junaci brzo izvuku pištolje, ali imaju samo petnaest metaka, kojima poubijaju isto toliko dušmana. No, tih je uvek u patroli više nego municije u partizana, pa uglas poviču: ‘Banditen!’ Dok naši neranjeni junaci trče u sigurno sklonište obližnje šume, otvaraju se vrata kasarne i iz njih izleću gomile Nemaca, koji ih počinju naganjati u nekim čudnim, uglatim otvorenim vozilima, koja zvuče poput VW Bube. Halt! Zaustavimo kadar! Da, to je Kübelwagen, vozilo o kojem pišemo. To neobično vozilo uistinu je razvijeno na osnovi Volkswagena KdF (Kraft durch Freude – snaga kroz veselje), predstavljenog 1938. i 50-ih od milja prozvanog Käfer (Beetle, odnosno Buba). Proizvodio se u dve verzije: Typ 82 Kübelwagen (putno-terenska verzija) i Typ 166 Schwimmwagen (amfibijsko vozilo). Obe su bile vrlo uspešna vojna vozila, pa je tim čudnije što je Volkswagen čekao čak dvadeset i pet godina po svršetku rata na predstavljanje civilne verzije, modela 181. Hitlerova deviza prema kojoj ‘u Nemačkoj ima mesta za jedan narodni auto, a ne za njih deset’ često je citirana kao objašnjenje insistiranja Volkswagena na Bubi i samo Bubi, ali ne može se prihvatiti kao posve istinita.
Tržište terenaca ili automobila za slobodno vreme do kraja je šezdesetih bilo minorno, gotovo u povojima

Dr. Heinz Nordhoff nije imao potreba nadopunjavati gamu u situaciji kada je Buba godinama bila najbolje prodavani automobil na svetu, no VW je rano počeo igrati važnu ulogu u specijalizovanim tržišnim segmentima kombija (Typ 2) i sportskih automobila (Karmann Ghia). Valja se prisetiti da je tržište terenaca ili automobila za slobodno vreme do kraja je šezdesetih bilo minorno, gotovo u povojima. Nitko tada nije imao razloga verovati da će takvi automobili jednog dana zavladati i gradskim ulicama. Zbog toga Volkswagen nije sudelovao čak ni na konkurenciji za službeno vozilo Bundeswehra 1954., premda su vojni čelnici hteli upravo modernizovani i poboljšani Kübelwagen. Na konkursu je pobedio DKW sa modelom Munga, koji će u dvanaest godina biti proizveden ukupno u 46.750 primeraka, što vojnih, što civilnih – te su brojke sa stanovišta proizvođača iz Wolfsburga verovatno bile nevažne.

Volkswagen 181

Na fabričkoj se brošuri jasno vidi kako je bilo moguće skinuti i vrata, za još relaksiraniju vožnju prirodom vikendom.

Volkswagen se na proizvodnju ‘vojnog’ vozila odlučio tek 1969., a novopredstavljeni je Typ 181 bio frapantno nalik četvrt veka odsutnom prethodniku. Od vojnih isporuka nije se ni tada dalo živeti, Bundeswehr će ukupno kupiti samo 15.200 primeraka, no slobodni je duh šezdesetih godina stvorio novu klasu kupaca, pogotovo u Kaliforniji, i Nordhoff je smatrao kako je modernizovani Kübelwagen vozilo koje savršeno paše njihovim potrebama. I nije se prevario: iako 181 nije bio megauspešan model, ipak ih je tokom deset godina prodano 140.768, mnogo više no što je iko u početku očekivao. U Volkswagen 181 ugrađivani su klasični Bubini vazduhom hlađeni bokserski motori od 1493 i 1584 ccm, koji su razvijali između 44 i 48 KS. Čije je i podvozije bazirano na Bubi,  sa čvrstom šasijom i zadnjim pogonom, terenske su mogućnosti ovog modela bile relativno ograničene, no to nije sprečilo njegovu široku primenu među šumarima, lovcima i, dakako, vojnicima. Još je 1992. Bundeswehr u službi imao oko četiri hiljade primeraka, a ovo su vozilo, sastavljana i u Meksiku i Indoneziji, koristile i mnoge druge vojske. Svakako, zbog sličnosti s prethodnikom iz ratnog razdoblja ovi su automobili obilato prerađivani u scenske rekvizite, replike Kübelwagena, a nekada čak i neprerađeni glumili prevozna sredstva Wehrmachta u nebrojenim filmovima, pri čemu bi, barem u onima partizanskim, u svakoj eksploziji nekog od ovih vozila za mirne lovce i ribolovce poginulo barem po deset Nemaca, naguranih u 181 kao u indijski autobus.

Volkswagen 181

Mnogo je učestalija ipak bila njegova civilna primena, pogotovo u SAD, gde je, u tradicionalno originalnoj Volkswagenovoj reklamnoj kampanji, bilo prodavano pod imenom THING (stvar). I inače, Volkswagen je na različitim tržištima davao različita imena ovom modelu, pa je tako u Engleskoj prodavan kao Trekker, u Italiji kao Pescaccia, a u Meksiku kao Safari. Na sreću, nigde ga nisu prodavali pod fabričkim imenom Mehrzweckwagen (višenamjensko vozilo)… Hedonistički doživljaj (naspram dominantno vojnog, ozbiljnog dojma Jeepa ili Land Rovera) dodatno je naglasilo korišćenje naranđastih 181 tokom sedamdesetih u reklamama fabrike Fa, sa obnaženim ženskim modelima u njima… Klasično kvalitetan i ‘nepoderiv’, kao i svi vazduhom hlađeni Volkswageni, 181 je sačuvan u priličnom broju primeraka, a i kod nas ih ima nekoliko. Vrlo je popularan u krugovima ljubitelja vazduhom hlađenih Volkswagena, veseloj i vrlo brojnim društvima koja organizuju mnoge susrete na kojima se možete dobro zabaviti, tako da je ovaj automobil sigurna ulaznica u jednu zanimljivu i ugodnu supkulturu. Nekoliko hiljada eura je dovoljno za kupovinu solidno očuvanog primerka u inostranstvu, a servisirati ga može gotovo svatko ko zna servisirati Bubu. Drugim rečima, VW 181 je uistinu slatka mala stvar: pouzdan, jeftin i zabavan oldtimer izuzetne osobnosti.

Tekst: Dino Milić-Jakovli
Preuzeto sa: autoportal.hr



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *