Shelby GT350 – Istorija modela

Zbog svega toga, 1965. godine publici je predstavljen prvi Shelby GT350. Napravljen na bazi Mustanga Fastback, Shelby je mogao da se dobije samo u beloj boji (Wimbldon White) sa plavim štraftama (Gardsman Blue) i bez ikakvih drugih opcija.  Automobil je očigledno bio namenjen samo i jedino trkanju kako na ulici tako i na stazi.

Odmah po predstavljanju, automobilska štampa je tražila simboliku u imenu novog modela.  Shelby je objasnio da simbolike nema i da je ime dao prema broju koraka između hala u njegovoj fabrici. Novinari su se interesovali zbog čega se nije više potrudio a on im je odgovorio legendarnom rečenicom: “Ako je auto dobar, ime nije bitno a ako je loš, ime ga neće spasiti…”.

Shelby GT350 za 1965 godinu je imao 13 bitnih mehaničkih i estetskih razlika u odnosu na regularan Ford Mustang i dosta veću cenu, što je u startu ograničilo prodaju i učinilo taj automobil retkim.

Shelby GT350 je bio dosta jači (308 KS u odnosu na 271 KS), lakši i brži nego običan Mustang ali i siroviji, bučniji i teži za vožnju pa je su njegovi kupci bili situirani hard core ljubitelji brze vožnje.  Međutim, za prave trkače i ozbiljne timove, Shelby je ubrzo izbacio i GT350R, odnosno potpuno trkački model sa oko 450 KS koji nije bio legalan za ulicu.

Sa “R” modelom, počela je dominacija Forda u SCCA šampionatu. Ovaj automobil je napravljen u samo 35 primeraka koji su svi prodati trkačkim timovima širom sveta. Možda će vam biti interesantna informacija da je jedan od  tih 35 primeraka (danas basnoslovno skupih) je vozio Bratzo Vicich, čuveni peruanski trkač iz tog perioda. Njegovo ime smo namerno napisali onako kako smo ga našli u stranoj literaturi i iza njega se krije Svetozar Vičić Ostojić koji je rođen u Srbiji 1942. godine i čija familija je emigrirala u Peru posle rata. Svetozar ili Braco (Bratzo) je sa velikim uspehom vozio svoj Shelby GT350R  tokom šezdesetih i sedamdesetih po Južnoj Americi i on predstavlja mali ali interesantan srpski doprinos legendi o Shelby GT350.

Godine 1966, Shelby odlučuje da GT350 učini interesantnijim širem krugu kupaca pa se u ponudu uvršatava par opcija i 4 nove boje (plava, crvena, crna i standardna bela). U odnosu na modele iz 1965. godine, Shelby GT350 za 1966 ima dodatne bočne prozore (“quatter windows”).

Mehanički, ’65 i ’66 Shelby GT350 su identični (289 V8 sa 308 KS) jedina razlika je estetika i dodatne opcije. Ovo poslednje je donelo mnogo više kupaca nego prošle godine. Nažalost, “R” verzija je ugašena iako je imala velike uspehe na stazi.  Ipak, najinteresantnija stvar koja se desila 1966. godine je predstavljanje modela pod imenom GT350H koji se spolja odlikovao crnom bojom sa zlatnim prugama.

Iako mehanički identičan kao svi ostali GT350, “H” model je bio specifičan zbog toga što je 1000 komada naručila čuvena rent a car kuća Hertz radi iznajmljivanja klijentima kojima su obični automobili bili dosadni. Svako sa vozačkom dozvolom,  preko 25 godina starosti, 17$ po danu i 50 centi po milji je mogao da iznajmi Shelby GT350H i bude najbrži na ulici. Nije prošlo dugo dok ljudi nisu počeli da to zloupotrebljavaju. Naime, primećeno je da su klijenti iznajmljivali auto, trkali se, pobeđivali i uzimali nagrade a onda vraćali auto u prilično izmučenom stanju. To čak i nije bilo toliki problem da se ubrzo nije dešavalo da neko iznajmi auto na par dana, izvadi Shelby motor i stavi običan Mustangov 289 koji je vizuelno identičan i vrati auto! Zbog toga je danas dokazivanje originalnosti GT350H veliki problem zbog domišljatih ljubitelja od pre 50 godina.

Međutim, stvari se menjaju 1967. godine, predstavljanjem prvog redizajna Mustanga kao modela i uvođenjem ultimativne Shelby verzije – GT500 sa monstruoznim motorom od 7 litara (428 Cobra Jet) koji je momentalno istisnuo svog slabijeg srodnika iz fokusa publike. Iako je GT350 počeo kao perfektan trkač čiji su glavni argumenti bili balansiranost, mala težina i ležanje od 1967.  pa do 1970. godine on postaje samo druga violina u Shelby ponudi. Iako je izgledao identično kao i GT500, mehanički je bio identičan kao i regularni Mustang modeli, što znači da mu performanse nisu bile tako snažne.  Zbog svega toga, publika se okreće ka GT500 a GT350 ostaje kao bazni model.  Od 1968. godine, u ponudu je ubačen i Shelby GT500/GT350 kabriolet, što dodatno gura ovaj model ka klasi luksuznih kruzera umesto sirovih uličnih boraca kakav je bio samo par godina pre.

Iako su svi Shelby Mustanzi iz tih godina visoko cenjeni, najskuplji su ’65 i ’66 GT350 dok je ’65 GT350R košta oko 1 milion $.  Modeli GT500 iz perioda 1967. do 1970. su sledeći na lestvici dok su kasniji GT350 najjeftiniji, baš zbog navedenih osobina i gubitka identiteta na tržištu.

Mogli bi smo reći da je pojavom GT500 i ostalih performance verzija Mustanga (Boss 302,Boss 429 i Mach I 428 CJ) originalni Shelby GT350 prilično skrajnut. Ostali modeli su pokupili slavu kao najbrži ili najsnažniji dok je publika zaboravila koji je to auto započeo slavnu lozu moćnih Mustanga a Ford ulagao novac u ostale verzije. Zbog toga ne treba da čudi da je prvi Shelby model koji je doživeo reinkarnaciju bio GT500 početkom 2006. godine a ne GT350 kako bi po nekoj istorijskoj logici trebalo da bude. Ipak, Ford se iste godine igrao sa istorijom i predstavio Shelby GT-H  namenjen Hertz rent a car agencijama, napravljen u 500 komada u identičnoj black/gold kombinaciji boja kao nekada. Iako je ovo u stvari bio samo običan standardni Mustang GT sa par modifikacija, fora je bila vrhunska…

Iako je Ford najviše ulagao i najviše promovisao brutalni GT500, želja za profitom i iskorišćavanjem legendarnog Shelby imena je dovela i do predstavljanja modela koji su pokušali da se ogrebu za tržišnu poziciju i segment koju je GT350 nekad imao.  To su prvenstveno Shelby GT (identičan kao Shelby GT-H na slici iznad) i Shelby GT350 predstavljen 2010. godine.  Bez obzira na slavno ime, odličnu mehaniku i vrhunske performanse ovi automobili nisu uspeli da budu adekvatni naslednici i dostojni svog imena.  Daleko od toga da su ovi automobili bili ružni ili spori jednostavno nisu bili dovoljno posebni, tehnički različiti a i dalje su bili su senci svemoćnog snagatora GT500 sa 662 KS.

Međutim, čekanju na pravog naslednika GT350 je napokon došao kraj 17. novembra 2014. godine kada je Ford predstavio ’16 GT350 koji je ceo svet ostavio bez daha. Naime, posle toliko godina sedenja u senci GT500 i ostalih performance verzija Mustanga, GT350 je napokon dobio vrhunsku tehnologiju, fantastičan motor i paket koji će ga učiniti konkurentnim, ne više protiv BMW M3/4 nego i protiv ozbiljne evropske egzotike sa šestocifrenim cenama.

Kod novog Shelby GT350 sve je podignuto na jedan mnogo viši nivo pa su performanse i vozna dinamika ovog automobila, prema rečima konstruktora bliži jednom Porscheu Carrera S nego jednom bona fide muscle car snagatoru.

Međutim, najinteresantniji detalj novog Shelbya GT350 je motor i iako vuče poreklo od standardnog 5.0 V8 agregata sa 435 KS, osim bloka više ništa nije isto. Naime, Ford je odlučio da novom Shelbyu podari prilično unikatan i ultimativan pogon pa tako novi agregat ima zapreminu od 5,2 litre i oko 540ks. Ova brojka je još značajnija kad se zna da je postignuta bez turba ili kompresora a da crveno polje novog V8 motora počinje čak na 8200 obrtaja! Svako ko zna osonove dinamike rada SUS agregat će biti fasciniran ovom činjenicom a tajna leži u primeni jedne retke koncepcije do sad viđenje samo na najskupljim i najegzotičnijim agregatima. Reč je o “flat plane” radilici ili “ravnoj” radilici kako bi je mogli nazvati kod koje je ugao između kolena 180 stepeni.

Ovaj patent je dugo poznat u autoindustriji ali nije primeren za korišćenje kod “normalnih” automobila zbog vibracija i zahtevne konstrukcije klipova i bloka. Međutim kod trkačkih motora i V8 agregata u Ferrariju ili McLarenu MP4 – 12C  ovo je jedini način da se ostvari visoka litarska snaga i prateći obrtni momenat. Fordu se mora dati priznanje za hrabrost i odlučnost jer ovim korakom Shelby GT350 postaje ne samo još jedna našminkana i nostalgično ofarbana specijalna verzija nego perfektan street fighter najvišeg ranga sa predispozicijama da zagospodari i na stazama. Interesantno, pored svih tehničkih prednosti ove ravne radilice postoji i još jedna. Naime, flat plane crankshaft motori imaju brutalno dobar zvuk, spoj brundanja i režanja koji je toliko moćan da može da rastera konkurenciju i pre nego što se ubaci u prvu brzinu. Možda je najbolje da ga poslušate sami:

Na kraju, moramo reći da se konkretne brojke ubrzanja i maksimalne brzine još ne znaju kao i ni cena koja će biti objavljena za jedno pola godine ali je već sad dovoljno jasno da Carroll Shelby sa osmehom gleda sa neba na auto koji nosi njegovo ime i nastavlja legendu a da konkurencija već može da se polako navikava na prizor dva karakteristična stop svetla, plave štrafte i četiri velika izduva koja bljuju vatru jer će jedino to moći da vidi u okršajima sa novim “uber”  Mustangom…

Tekst: V.Herbez
Foto: shelbyamerican,autowp,jalopnik,fordmedia.com
Preuzeto sa: autocaffe.net