Fiat 130 1969. – 1977. – Istorija automobili

Po mnogim tehničkim karakteristikama, a mnogi kažu i dizajnu su ih prevazišli, pa opet, veliki “fijat” nije doživeo komercijalni uspeh. Do prestanka proizvodnje 1976. godine prodato je oko petnaest hiljada limuzina i samo pet hiljada kupea. Fijat, na žalost, više nikada nije napravio auto ovakvog kalibra.

Kupe varijantu je dizajnirao studio Pininfarina

Priča o “Fiat 130” počinje još 1963. godine kada je doneta odluka da se zameni već tada zastarela limuzina “2300”. Industrija i ekonomija u Italiji je u tom periodu bila u zamahu i odlučeno je da se prilikom konstrukcije nove perjanice ne štedi.
Karoserija limuzine dizajnom podseća na manji model “125”, s time što je puna hroma i glamuroznija. Interesantno je da se fabrika odlučila da kupe ima potpuno drugačiji dizajn.

Restilizovana limuzina je dobila instrumente iz kupea

Kupe je dizajnirao studio Pininfarina, konkretno njihov tadašnji dizajner Paolo Martin. On je za svoj rad dobio nagradu. Kritike tadašnje stručne štampe najviše su bile upućene na dizajn kabine limuzine, koja je imala zastarele instrumente i previše plastike na centralnoj konzoli.
To je ispravljeno 1971. godine, kada je limuzina restilizovana. Pored većeg motora, limuzina je dobila i unutrašnjost kupea koja je bila moderna. Kuriozitet je da su prekidači osvetljeni pomoću optičkih vlakana, što je nečuveno za to vreme.

Nekada je reč komfor imala potpuno drugačije značenje nego danas

Kolege koje su testirale auto bili su oduševljene uglađenošću i snagom, ali su zamerile fabrici što su upotrebili tri dvogrla karburatora, umesto ubrizgavanja goriva. Zbog karburatora, motor je ponekad umeo da bude “jogunast” prilikom startovanja, naročito kada je bio topao.

Dopao se svima koji su ga vozili

Snaga se na zadnje točkove prenosi preko petostepenog manuelnog menjača, ili preko trostepenog automatika firme ZF i diferencijala sa zaustavljačem. I ostatak automobila je bio prilagođen nameni. Tako su sva četiri točka imala nezavisno oslanjanje i kočili su pomoću diskova.

Kupe sa manuelnim menjačem je retkost

Interesantno je da prednje “mekferson” ogibljenje nije imalo spiralne, već torzione opruge, kako bi mogao da stane veliki V6 motor opremljen kompresorom klima uređaja. Zadnji točkovi su vođeni preko dijagonalnih ramena. Svi testovi hvale upravljivost i stabilnost i navode na je veliki “fijat” mnogo bolji od “nemaca”.
Iako nije imao dobar tržišni uspeh, “Fiat 130” je uspeo da lansira Fijat na scenu velikih proizvođača sposobnih da naprave auto koji se nalazi na vrhu prestižnog D segmenta.

Tri dvogrla karburatora činili su motor pomalo nepredvidivim

Jedinstven motor
Kolike su bile ambicije sa prestižnim modelom “Fiat 130” govori i podatak da je specijalno za njega razvijen motor koji se nije koristio ni u jednom drugom modelu. Veliki V6 ne treba pomešati sa ferarijevim V6 koji se ugrađivao u “fijat dino”. Ipak, poreklo mu je više nego plemenito. Razvio ga je Aurelio Lampredi, legendarni Ferarijev konstruktor. On je kao osnovu iskoristio detalje koji su pripremljeni za tada revolucionarni motor iz “fijata 128”.

Prva verzija ima zapreminu 2,86 litara i snagu od 140 KS. Godinu dana kasnije, ovaj motor je pojačan na 160 KS upotrebom većih karburatora i drugačije izduvne grane. Konačno, 1971. godine napravljena je druga verzija V6 motora. Povećanjem prečnika klipa zapremina je porasla na 3,2 litra, a snaga na 165 “konja”. Ovaj motor je najelastičniji i najuglađeniji od svih.

Marema, vizija šuting brejk kupea

Iz iste kuhinje
Italijani ne bi bili ono što jesu, da nisu eksperimentisali sa specijalnim verzijama “130-ke”. Napravljan su dva zvanična i jedan nezvaničan prototip. Karavan sa dvoja vrata, “šuting brejk” nazvan je “marema” i predstavljen je 1974. godine.

Opera, limuzina dizajnirana u stilu kupea

Limuzina sa četvora vrata sa specifičnim dizajnom preuzetim sa kupea nazvana “opera” predstavljena je 1975. godine. Posle više decenija, opstao je i vrlo lepi prototip karavana koji je nastao na bazi limuzine.

Trivija
Geometrija zadnjih točkova koje vode dijagonalna ramena može da se precizno podešava u svim osama. Takođe, visina prednjeg dela može lako da se menja zbog načina na koji su torzione opruge pričvršćene za ramena.

“Fijat 130” je imao servo upravljač, a volan je mogao da se podešava po visini i dubini. Limuzina je prvi Fijatov automobil koji je serijski dolazio sa alternatorom, a ne dinamom.

Tekst: Ivan Katunac
Preuzeto sa:  www.magazinauto.com