Ferrari 308 GTB 1975. – 1985. – Istorija automobila

Prva serija 308 imala je četiri dvogrla karburatora, felne od 14 inča i karoseriju od staklenih vlakana

Mali auto je vrlo lako osvojio kupce ne samo izgledom i performansama, već i relativno povoljom cenom, pa je fabrika jedna postizala da zadovolji potražnju. Upravo je zato proizvodnja i bila dislocirana u čuvenu karosernicu Skaljeti.

Neprolaznu lepotu linija potpisuje studio Pininfarina

Tako je rođen Ferrari 308 GTB. Dizajnirao ga je umetnik studija Pininfarina, Leonardo Fioravanti. Njegova želja je bila da konstruiše agresivan sportski automobil balansiran elegantnim i proporcionalnim linijama.

Quatrovalvole – verzija sa četiri ventila po cilindru, naravno

Proizvodio se u karosernici Skaljeti, a interesantno je da je u početku kompletna karoserija bila napravljena od ojačanih staklenih vlakana pričvršćena za šasiju napravljenu od cevi i metalnih profila.

Zbog toga je automobil imao masu od samo 1050 kg. Upravo zahvaljujući tako malo masi, uprkos (za današnje uslove) nejakom motoru Ferrari 308 GTB je imao vrlo pristojne performanse. Novo razvijeni V8 benzinac oznake “F 106 AB” iz zapremine tri litra razvijao je 255 KS u evropskim verzijama, odnosno 240 KS u varijanti za tržište SAD.

Varijanta motora za tržište SAD bitno se razlikovala od evropske

Na početku proizvodnje Ferrari 308 GTB je serijski dolazio sa naplacima od 14 inča, dok su nakon par godina kao opcija ponuđeni točkovi od 16 inča, uz još neke dodatke, poput sportskog izduvnog sistema, klipovima va većom kompresijom i agresivnijim bregastim osovinama. Interesantno je istaći da su motori u evropskim verzijama imali podmazivanje preko suvog kartera, dok verzije za SAD imaju klasični karter.

Kasnija verzija kabine Ferrari 308 GTB sa prelepim Momo volanom

Prva generacija “308-ice” prodavala se “kao alva” za Ferarijeve pojmove. Od 1975. do 1980. godine proizvedeno je 3219 “berlineta” (od čega samo 808 sa karoserijom od fiberglasa) i 2897 “spajdera”.

Najveća promena za prodajnu sezonu 1981. bila je, kao što smo već rekli, upotreba mehaničkog sistema za ubrizgavanje goriva. Naziv automobila je promenjen u Ferrari 308 GTBi i Ferrari 308 GTSi. Ferari je bukvalno bio primoran na ovu promenu, kako bi mogao da zadovolji sve strože ekološke standarde.

Upotreba ubrizgavanja direktno je uticala na drastično smanjenje snage. Evropska varijanta Ferrari 308 je raspolagala sa 214, a američka sa samo 205 konjskih snaga. Dizajn karoserije nije menjan, osim što su zamenjeni naplaci koji su bili metrički sa pneumaticima “mišelin XWX”.

Ova varijanta proizvodila se samo dve godine. Fabrika je bila svesna da je auto preslab, pa je sredinom 1982. godine predstavila varijantu sa motorom koji je imao četiri vetila po cilindru. Ova verzija je nazvana “kvatrovalvole”.

Motor u evropskoj verziji je razvijao 240 KS, a u USA verziji (opremljena katalizatorima) 235 “konja”. Za ubrizgavanje goriva bio je zadužen Bošov sistem “k-džetronik”. Ova varijanta je donela i vidljive promene na karoseriji.

Prednji deo je dobio mali spojler i drugačije farove. Drugačiji su spoljni retrovizori, a zadnji deo je dobio dodatne otvore za hlađenje. Takođe, Ferari je vratio “colne” naplatke, “šesnaestice”, a pneumatici su bili “pireli P7″.

Verzija sa Mišelin XWX pneumaticima

Nakon deset godina proizvodnje više od deset hiljada proizvedenih primeraka, Ferari 308 GTB/S je postao jedan od najprodavanijih i uspešnijih. Međutim, njegova vrednost nije samo u tome što je fabriku izvukao iz finansijskih problema i održao tim formule 1, već što je potpuno promenio imidž Ferarija.

Kabina prve serije 308-ice

Dizajn ferrarija 208 se ne razlikuje od 308

Tako je nastala klasa “ferarija” koja je najpopularnija i najvoljenija. Automobil koji je uticao da konkurenti poput “poršea” i “lamborginija” izađu iz prosečnosti i postanu zaista vozačke mašine.

Mali brat
Godine 1980. Ferari je predstavio model “208 GTB/S”. On je bio namenjen tržištima poput Italije i Novog Zelanda na kojima su porez prilikom kupovine i nameti prilikom registracije drastično rasli za kubikažom.

V8 benzinac je dobio kraći hod klipova, pa mu je zapremine smanjena na 1991 kubik, što ga čini jednim od najmanjih V8 motora ikada napravljenih. Uz četiri dvogrla “veber 34 DCNF” karburatora razvijao je maksimalnu snagu od 155 KS. Za dve godine proizvodnje napravljeno je ukupno 368 primeraka.

Najmanji V8 motor svih vremena imao je jedan turbo punjač

Veliki brat
U jeku proizvodnje modela “308 GTB/S”, Ferari je rešio da se priključi “ludilu” relija “grupe B”. Na bazi serijskog automobila razvili su model “288 GTO” koji je poslužio za homologaciju trkaćke varijante. Šasija standardne verzija je produžena kako bi V8 bi-turbo motor mogao da bude postavljen uzdužno.

Benznac od 2,8 litara ravijao je 400 “konja”. Uz brojne modifikacije na šasiji i oslanjanju, “288 GTO” je postao istinski superauto, verovatno prvi istinski u istoriji automobilizma. Uz diraktnog naslednika, model “F40″, još uvek predstavljaju najželjenije automobile na svetu.

Odakle mu ime?
Ferari svoje osmocilindrične modele naziva prema radnoj zapremini i broju cilindara. Tako “308” znači da auto ima osmocilindrični motor zapremine 3,0 litra. Isto tako “288” zaneči da auto ima “osmak” od 2,8 litara, a oznaka “208” predstavlja motor od dva litra.

Naziv “GTB” znači grand turizmo berlineta (kupe), a “GTS” – grand turizmo spajder (kabrio). Konačno legendarna oznaka “GTO” znači grand turizmo (h)omoligato, odnosno da je auto nastao kao homologaciona obaveza za trke.